Kada informacije više nisu problem, procena njihove vrednosti postaje ključna
Vaše dete danas može da dobije odgovor za nekoliko sekundi.
Od AI-ja. Sa interneta. Sa YouTube-a. Sa društvenih mreža.
Pravo pitanje više nije samo da li može da pronađe informaciju.
Pitanje je da li ume da proceni:
- da li toj informaciji može da veruje;
- šta joj nedostaje;
- šta još treba proveriti;
- gde prestaje činjenica, a počinje pretpostavka;
- koje druge perspektive postoje;
- koju opciju će izabrati;
- i zašto je spremno da stane iza te odluke.
BADOR pomaže detetu da se snađe u svetu u kojem informacije više nisu problem, ali procena njihove vrednosti jeste.
AI može da ponudi odgovor. Dete i dalje mora da donese odluku.
Pravo pitanje više nije da li će dete koristiti AI. Hoće. Pitanje je da li će umeti da ga preispita ili će samo prihvatiti odgovor koji dobije.
BADOR nije anti-AI.
AI i internet mogu da budu deo istraživanja. Ali odgovor koji učenik dobije nije kraj zadatka.
Mora da proceni:
- ?Koliko ovom odgovoru mogu da verujem?
- ?Šta nedostaje?
- ?Koje pretpostavke su skrivene u njemu?
- ?Šta treba dodatno proveriti?
- ?Da li nova informacija zaista treba da promeni moju odluku?
Jer AI može da generiše odgovor za nekoliko sekundi.
Odluku i odgovornost za nju i dalje mora da preuzme učenik.
Što AI postaje bolji, ljudski judgment postaje vredniji.
BADOR ne uči dete šta da misli
Razlika između prikupljanja znanja i sposobnosti donošenja odluke u uslovima neizvesnosti:
BADOR ne uči dete šta da misli.
Uči ga kako da dođe do odluke kada odgovor nije unapred poznat.
BADOR ne dodaje još jednu temu na ono što dete već uči.
Povezuje ono što već zna i tera ga da to upotrebi da bi donelo odluku.
BADOR ne uči dete samo da preispituje odgovor.
Uči ga šta da uradi nakon što ga je preispitalo.
BADOR ne razvija još jednu usku oblast znanja.
Razvija način razmišljanja koji učenik može da koristi kroz više oblasti.
BADOR ne uči dete da se suprotstavlja radi suprotstavljanja.
Uči ga kada ima razlog da postavi pitanje, kako da obrazloži neslaganje i kako da ostane otvoreno za mogućnost da i samo greši.
Šta želimo da dete počne češće da radi?
Da zastane pre nego što prihvati odgovor kao svoj.
Da pita:
- Šta zapravo znam?
- Šta pretpostavljam?
- Šta mi nedostaje?
- Šta još treba proveriti?
- →Da čuje drugačiji stav bez potrebe da ga odmah odbaci.
- →Da prepozna slab argument, ali i slabost u sopstvenoj pretpostavci.
- →Da razmotri više opcija.
- →Da proceni rizik i posledice.
- →Da donese odluku i objasni zašto je bira.
- →I da ume da promeni odluku kada se pojavi bolji argument ili novi relevantan dokaz.
Cilj nije samo da dete zna više. Cilj je da ume da se snađe kada odgovor nije unapred poznat.
Zašto business?
Jer je business dobar trening-poligon za judgment.
Dete možda nikada neće osnovati kompaniju. Ali će gotovo sigurno morati da:
- bira između više opcija;
- procenjuje rizik;
- radi sa nepotpunim informacijama;
- razlikuje dobar od lošeg argumenta;
- odlučuje kako da koristi ograničene resurse;
- razume ljude koji imaju različite interese;
- donese odluku i prihvati njene posledice.
U business case-u te stvari mogu da se vežbaju pre nego što posledice odluka postanu stvarne.
Kupac, marketing, prodaja, budžet, proizvod i druge poslovne teme nisu cilj same po sebi.
One učeniku daju situaciju u kojoj više stvari mora da poveže da bi doneo odluku.
Business case je sredstvo. Sposobnost kvalitetnog odlučivanja je cilj.
A šta ako moje dete ne zna ništa o business-u?
To nije problem.
BADOR ne zahteva prethodno business znanje.
Case počinje situacijom koju učenik može intuitivno da razume.
Tek kada mu je neki poslovni koncept potreban da bi napravio sledeći korak, dobija dovoljno konteksta da ga razume i upotrebi.
Ne očekujemo da petnaestogodišnjak unapred zna finansije, marketing ili način na koji funkcioniše velika kompanija.
Problem prvo. Terminologija posle.
Ne pojednostavljujemo odluku. Pojednostavljujemo put do toga da dete može da je razume.
Iskustvo, ne predavanje
U BADOR-u dete ne sluša kako je neko drugi rešio problem.
Dobija situaciju u kojoj nema jednog unapred tačnog odgovora.
Prvo formira sopstveni izbor i razlog. Zatim čuje drugačije argumente i perspektive.
Može da koristi AI i internet kao deo istraživanja.
Moderator postavlja pitanja, challenge-uje pretpostavke i traži da učenik objasni posledice svog izbora. Zatim se pojavljuje nova informacija koja može da promeni situaciju.
Učenik se vraća svojoj odluci i mora da objasni:
Cilj nije da moderator proglasi pobednika. Cilj je da dete iskusi da dobro obrazložen stav može da utiče na način na koji drugi razmišljaju, ali i da promena sopstvenog mišljenja nije slabost kada postoji bolji razlog.
Nije samo za najglasniju decu
Cilj nije da dete nadglasa druge.
Cilj je da ume mirno i jasno da obrazloži svoj stav, sasluša drugačije mišljenje i svojim razlozima navede drugu stranu da preispita sopstveni.
Učenik ne mora da bude najbrži, najglasniji ili prvi koji će podići ruku.
Važno je da dobije prostor da formira sopstveni stav pre grupnog uticaja i da njegov reasoning ima težinu.
Može da pogreši.
Može da kaže da još ne zna.
Može da promeni mišljenje.
Može i da zadrži drugačiji stav ako i dalje ima dobar razlog.
Promena mišljenja nije poraz kada postoji bolji argument ili nova relevantna informacija.
Prvo probajte. Onda odlučite.
Roditelj ne mora da odluči o plaćenom programu samo na osnovu opisa na sajtu.
BADOR Challenge je besplatno prvo iskustvo programa.
Učenik dobija konkretan business problem, pravi svoj izbor, suočava ga sa argumentima drugih i vidi šta radi kada nova informacija promeni situaciju.
Tako i učenik i roditelj prvo mogu da vide kako BADOR izgleda u praksi. Tek nakon toga odlučuju da li žele nastavak u plaćenom programu.
Ako postoji interesovanje za nastavak
Plaćeni nastavak vodi učenika dublje kroz isti način rada.
Radni scenario „Pun pogodak?“ stavlja učenike u kompaniju specijalizovanu za razvoj softvera za sportske klubove, u kojoj interesovanje za proizvod postoji, ali se ne pretvara dovoljno u korišćenje i plaćanje.
Učenik više puta mora da povezuje različite informacije i poslovne perspektive, odlučuje gde usmeriti ograničene resurse i vidi kako jedna odluka menja problem koji dolazi sledeći.
Vrednost nastavka nije u tome da dete nauči više business termina.
Vrednost je u ponavljanju procesa:
Konačan format i komercijalni uslovi nastavka definišu se pre konkretne ponude.
Na čemu je pristup zasnovan?
BADOR koristi case-based pristup u kojem učenik radi sa situacijama bez jednog unapred poznatog odgovora.
Harvard Business School Case Method služi kao metodološki benchmark za rad sa različitim perspektivama, nepotpunim informacijama, diskusijom i donošenjem odluka.
OECD Learning Compass 2030 naglašava student agency i sposobnost mladih da se snalaze u nepoznatim situacijama.
Za temu AI-ja i procene informacija BADOR se oslanja i na relevantne OECD / European Commission i UNICEF izvore o AI literacy, digitalnim veštinama i proceni kvaliteta informacija.
[ime i prezime]
Profesionalna fotografija osnivača i moderatora radionice
Ko vodi BADOR?
Program vodi [ime i prezime], sa iskustvom iz Microsofta u uspostavljanju Microsoft Education okruženja za milion korisnika za online nastavu tokom COVID krize, kao i rada na velikim projektima u kompleksnim korporativnim okruženjima. Iskustvo uključuje i realizaciju SaaS transformacije proizvoda kroz koordinaciju različitih timova i poslovnih funkcija.
Uz profesionalno iskustvo, u BADOR unosi i neposrednu roditeljsku perspektivu kao majka dvoje srednjoškolaca, uzrasta 15 i 17 godina.
To iskustvo je važno za BADOR zato što su case scenariji i dileme oblikovani prema vrstama problema koje se u realnom radu zaista sreću: ograničeni resursi, različiti interesi, nepotpune informacije, konkurentni prioriteti i odluke čije posledice menjaju ono što tim može da uradi dalje.
Case nije teorijska priča o kompaniji, već bezbedan prostor da učenik ranije vežba strukturu takvog odlučivanja.
Profesionalno iskustvo i način rada dodatno potvrđuju preporuke senior i C-level lidera sa kojima je sarađivala tokom karijere u kompanijama Microsoft, ASEE Group, NIS i MOL Serbia.
Prvo iskustvo. Onda odluka.
Ne morate unapred da verujete da je BADOR pravi program za vaše dete.
Neka ga prvo proba.
Neka vidi kako reaguje kada nema tačnog odgovora, kada drugi učenik vidi problem drugačije i kada nova informacija dovede njegov prvi izbor u pitanje.
Posle toga zajedno možete da odlučite da li želi da ide dalje.
Prijavite interesovanje za naredni BADOR Challenge
BADOR Challenge je besplatno prvo iskustvo programa. Roditelj i učenik prvo mogu da vide kako BADOR izgleda u praksi pre bilo kakve odluke o plaćenom nastavku „Pun pogodak?“.
Napomena o statusu: Sajt se trenutno nalazi u informativnom (prezentacionom) režimu. Formular za direktno prikupljanje podataka nije aktivan dok nisu otvoreni konkretni termini za BADOR Challenge.
Predviđeni podaci u ovoj fazi:
- Ime i prezime roditelja / staratelja
- Email adresa
- Uzrast deteta (15 / 16 / 17 / 18)
- Škola i grad (opciono)